Proslo je toliko vremena da su rekli jedno drugom sve. Rekli su i ono sto misle i ono sto bi po svim drustvenim pravilima trebalo da misle i ono sto ne misle.
Odrastanje, smrdljivi bolnicki kreveti, filozofske radionice i mnoga druga iskustva vremenom menjaju nasa misljena, menjaju ono sto u stvari jesmo.
Ona vise nije ista devojcica koja je bila, ne zeli isto sto je zelela pre 3 godine. Jedan deo odrastanja podrazumeva napredak odnosa koji su do tada ostvarili, no njeno pitanje je da li odrastanje moze dovesti do potpunog napustanja do tada zeljenog odnosa. Kako se za sada cini, da, moze.
U odredjenim godinama vise nije dovoljno da se drze za ruke na mesecini, da setaju u tisini, da se samo kako je to popularno reci, vole. Jer kako smo sada baceni u vrtlog vremena koje se cini da prolazi mnogo brze nego ranije, neretko se pitamo da li uzalud gubimo svoje vreme. Pocinjemo da tragamo za potvrdama koje ce opravdati nase postojanje u odnosu sa nekom osobom.
Ona pocinje da sumnja, da sumnja u realnost tog odnosa, u svrsishodnost, u osecanje ljubavi. Polako shvata da sada ne zele isti zivotni put i da bi ostajanje u toj vezi naskodilo oboma. No isto tako sumnja u realnost svrsishodnost i ljubav ka svojoj odluci jer se ona menja iz dana u dan.
Vraca se na pitanje koje je sve cesce goni, da li iskljucivo verovati sebi u datom trenutku ili "razmisliti" jos malo? Razmisliti jos malo, gledati daleko u buducnost nas nakad dovede bas do toga da ne promenimo nista vec da samo napravimo nekoliko koraka napred kojima ne radimo nista drugo vec odlazimo od nas samih...
Odrastanje, smrdljivi bolnicki kreveti, filozofske radionice i mnoga druga iskustva vremenom menjaju nasa misljena, menjaju ono sto u stvari jesmo.
Ona vise nije ista devojcica koja je bila, ne zeli isto sto je zelela pre 3 godine. Jedan deo odrastanja podrazumeva napredak odnosa koji su do tada ostvarili, no njeno pitanje je da li odrastanje moze dovesti do potpunog napustanja do tada zeljenog odnosa. Kako se za sada cini, da, moze.
U odredjenim godinama vise nije dovoljno da se drze za ruke na mesecini, da setaju u tisini, da se samo kako je to popularno reci, vole. Jer kako smo sada baceni u vrtlog vremena koje se cini da prolazi mnogo brze nego ranije, neretko se pitamo da li uzalud gubimo svoje vreme. Pocinjemo da tragamo za potvrdama koje ce opravdati nase postojanje u odnosu sa nekom osobom.
Ona pocinje da sumnja, da sumnja u realnost tog odnosa, u svrsishodnost, u osecanje ljubavi. Polako shvata da sada ne zele isti zivotni put i da bi ostajanje u toj vezi naskodilo oboma. No isto tako sumnja u realnost svrsishodnost i ljubav ka svojoj odluci jer se ona menja iz dana u dan.
Vraca se na pitanje koje je sve cesce goni, da li iskljucivo verovati sebi u datom trenutku ili "razmisliti" jos malo? Razmisliti jos malo, gledati daleko u buducnost nas nakad dovede bas do toga da ne promenimo nista vec da samo napravimo nekoliko koraka napred kojima ne radimo nista drugo vec odlazimo od nas samih...
