Sedis i gledas... cutke.
Spustis glavu pod sto da se namrstis, opsujes, nasmejes.
Gledas kako jedna seljanka gazi po ponosu tvojih prijatelja, povreduje ljude do kojih ti je stalo i kako se posle nje vrata za ostale...jednostavno zatvore. I nazoves je seljankom i ugrizes se za jezik jer ti se toliko gadi da ne smes rizikovati da se na bilo koji nacin spustis na njen nivo.
Sedis kasnije i urlas, pizdis, ne mozes da verujes...
A ona? Ona je nekako uspela da obrise suze sa svog ukaljanog obraza, da se ispisa po svima nama i da samo izadje napolje, nabaci osmeh broj 1 i ode da se pohvali mami kako je uspela u zivotu. Ona je uspela.
Gde joj je granica? Zaj*bi.
A mi? Sta je sa nasim granicama?
Dokle cemo mi cutati? Kada cemo shvatiti da crvi setaju oko nas samo zato sto ih nismo vec sve izgazili? Kada cemo otvoriti oci i shvatiti da smo sami krvi, jer smo im mi napravili stazu kojom sad idu preko svih nas? Mi smo bili pi*ke koje su se samo zgledale, gutale gadosti koje bi joj pljunuli u lice a na kraju nismo uradili nista.
Kuda sad?
Na ime pristojnosti i zbog parole vreme je da odrastem mogu da kazem sebi kako nisi vredna...nicega. Mogu da te pustim da ides svojim putem nacinom na koji ti hoces i da se potrudim da se taj put nikada ne susretne sa mojim. Mogu da se nadam da ako te ikada sretnem necu zazaliti sto nisam izabrala opciju 2.
Ja nisam dobra osoba, eto. Necu da se sklonim i da se ubedim kako je to zato sto sam velika a ti si samo stoka i tvoja govna mi ne smrde. Smrde mi.
Igracemo po tvojim pravilima. Okrenucemo se ka tebi i sravniti te sa zemljom.
Spustis glavu pod sto da se namrstis, opsujes, nasmejes.
Gledas kako jedna seljanka gazi po ponosu tvojih prijatelja, povreduje ljude do kojih ti je stalo i kako se posle nje vrata za ostale...jednostavno zatvore. I nazoves je seljankom i ugrizes se za jezik jer ti se toliko gadi da ne smes rizikovati da se na bilo koji nacin spustis na njen nivo.
Sedis kasnije i urlas, pizdis, ne mozes da verujes...
A ona? Ona je nekako uspela da obrise suze sa svog ukaljanog obraza, da se ispisa po svima nama i da samo izadje napolje, nabaci osmeh broj 1 i ode da se pohvali mami kako je uspela u zivotu. Ona je uspela.
Gde joj je granica? Zaj*bi.
A mi? Sta je sa nasim granicama?
Dokle cemo mi cutati? Kada cemo shvatiti da crvi setaju oko nas samo zato sto ih nismo vec sve izgazili? Kada cemo otvoriti oci i shvatiti da smo sami krvi, jer smo im mi napravili stazu kojom sad idu preko svih nas? Mi smo bili pi*ke koje su se samo zgledale, gutale gadosti koje bi joj pljunuli u lice a na kraju nismo uradili nista.
Kuda sad?
Na ime pristojnosti i zbog parole vreme je da odrastem mogu da kazem sebi kako nisi vredna...nicega. Mogu da te pustim da ides svojim putem nacinom na koji ti hoces i da se potrudim da se taj put nikada ne susretne sa mojim. Mogu da se nadam da ako te ikada sretnem necu zazaliti sto nisam izabrala opciju 2.
Ja nisam dobra osoba, eto. Necu da se sklonim i da se ubedim kako je to zato sto sam velika a ti si samo stoka i tvoja govna mi ne smrde. Smrde mi.
Igracemo po tvojim pravilima. Okrenucemo se ka tebi i sravniti te sa zemljom.
