Uzmi novorođenče u ruke!
Podigni ga i opusti stisak. Zaplakaće.
To što vidiš je strah. Onaj bazični, iskonski, primitivni ljudski strah.
Onaj, jedna od šest osnovnih emocija, strah.
Podigni ga i opusti stisak. Zaplakaće.
To što vidiš je strah. Onaj bazični, iskonski, primitivni ljudski strah.
Onaj, jedna od šest osnovnih emocija, strah.
Malo derište plače jer se boji za svoj život. I u pravu je.
U pravu je sada, i teško da će ikada biti ponovo.
U pravu je sada, i teško da će ikada biti ponovo.
Čega se bojiš?
Odrastao čovek, Bojim se:
Paukova
Visine
Padanja ispita
Odrastao čovek, Bojim se:
Paukova
Visine
Padanja ispita
Gubljenja posla
Ekonomske krize
Starenja
Raskida
Odgovornosti
Izjavljivanja emocija
Serem vam se u strahove. Zašto se niko ne boji života?
"Bojim se da ću uraditi nešto što će mi sjebati život." A bedni si crv, kako ti to nije jasno! Kako ti i dalje nije jasno da nemaš apsolutno nikakvu moć ni nad čime! Nisi relevantan, nisi bitan, nemaš ama nikakav uticaj ni na šta prijatelju!
Sve da sada odlučiš da uradiš sve kako "ne bi trebalo", završićeš u iznajmljenom stanu, na poslu koji prezireš, sa ženom koja te prezire taman koliko i ti nju, i sa decom koja te vide onakvog kakav jesi. A jesi to da nisi relevantan, nisi bitan i nisi uticajan.
I šta ćemo sada?
Pa ništa, živećeš takav kao bedni crv i nikom ništa. Živećeš.
Sada da odlučis da kažeš sve kako "ne bi trebalo", završićeš bez posla, sa petoro dece za kojom ne možes da se napereš čarapa, ili te neće ni toliko usrati i pretvorićes se u onu babu koja se šeta po zelenjaku i kojoj ja dam dve pljuge kad mi traži jednu.
I šta ćemo sada?
Ništa prijatelju, živećeš.
"Bojim se da ću uraditi nešto što će mi sjebati život." A bedni si crv, kako ti to nije jasno! Kako ti i dalje nije jasno da nemaš apsolutno nikakvu moć ni nad čime! Nisi relevantan, nisi bitan, nemaš ama nikakav uticaj ni na šta prijatelju!
Sve da sada odlučiš da uradiš sve kako "ne bi trebalo", završićeš u iznajmljenom stanu, na poslu koji prezireš, sa ženom koja te prezire taman koliko i ti nju, i sa decom koja te vide onakvog kakav jesi. A jesi to da nisi relevantan, nisi bitan i nisi uticajan.
I šta ćemo sada?
Pa ništa, živećeš takav kao bedni crv i nikom ništa. Živećeš.
Sada da odlučis da kažeš sve kako "ne bi trebalo", završićeš bez posla, sa petoro dece za kojom ne možes da se napereš čarapa, ili te neće ni toliko usrati i pretvorićes se u onu babu koja se šeta po zelenjaku i kojoj ja dam dve pljuge kad mi traži jednu.
I šta ćemo sada?
Ništa prijatelju, živećeš.
Tako ćeš da živiš ako ne položiš ni jedan ispit, ako nas spiči ekonomska kriza, ako se izboraš i ostaneš ćelav pre nego što naleti riba od koje ćeš da se usereš pa joj nećeš reći da je voliš.
Nema toga što ti možeš da uradiš, pa da se svet uruši pod tvojim nogama.
Nije to tvoj posao.
To je tuđ posao, za koji je odlično plaćen, jer ga radi taman kako treba.
Slučaj, sam od sebe, ničim izazvan. Život.
Čega se ja, ovako sva prebitna, bojim?
Da mi otkaze bubreg. Pa kad skontam da nije tako loše, da mi otkaže i drugi.
Da dođe vreme da moram da dam nekom baji bubreg jer mu je crko.
Da ustanem i krenem na polaganje mnogo bitnog ispita i da me pregazi tramvaj.
I da mi tu ne dođe kraj.
Da dignem slušalicu i da mi kažu da je poginuo.
I da moram da nastavim da živim.
Da dođem kod keve i da me ne prepozna.
I da moram da nastavim da živim.
Da uključim TV a baja iza ekrana se zbuni, zaboravi da prebaci.
I da moram sebe da odgledam u Matrixu.
U desnom ćošku moje sobe živi pauk, Kaja.U kuhinji Agnes, one u kupalitu zovem Neokaljani.
Kad sam imala devet godina ukrala sam ključeve od krovova sa pet susednih zgrada.
Nema toga što ti možeš da uradiš, pa da se svet uruši pod tvojim nogama.
Nije to tvoj posao.
To je tuđ posao, za koji je odlično plaćen, jer ga radi taman kako treba.
Slučaj, sam od sebe, ničim izazvan. Život.
Čega se ja, ovako sva prebitna, bojim?
Da mi otkaze bubreg. Pa kad skontam da nije tako loše, da mi otkaže i drugi.
Da dođe vreme da moram da dam nekom baji bubreg jer mu je crko.
Da ustanem i krenem na polaganje mnogo bitnog ispita i da me pregazi tramvaj.
I da mi tu ne dođe kraj.
Da dignem slušalicu i da mi kažu da je poginuo.
I da moram da nastavim da živim.
Da dođem kod keve i da me ne prepozna.
I da moram da nastavim da živim.
Da uključim TV a baja iza ekrana se zbuni, zaboravi da prebaci.
I da moram sebe da odgledam u Matrixu.
U desnom ćošku moje sobe živi pauk, Kaja.U kuhinji Agnes, one u kupalitu zovem Neokaljani.
Kad sam imala devet godina ukrala sam ključeve od krovova sa pet susednih zgrada.
I položila i pala, i opet ću.
Stipendija ne stiže od jula.
I što smo imali para više nemamo.
I što smo imali para više nemamo.
Celulit sam već dobila, videla sam i gore.
Slomila sam mu srce i on je meni, i opet će.
Morala sam da pojedem sva govna koja sam izasrala, i ova ću.
Volim te.
I šta ćemo sada?
Slomila sam mu srce i on je meni, i opet će.
Morala sam da pojedem sva govna koja sam izasrala, i ova ću.
Volim te.
I šta ćemo sada?
Нема коментара:
Постави коментар