Strpljivo je gradio svoj dvorac iz snova u pesku...Satima! Osmeh se pojavio tek kada ga je svojim sicusnim stopalima sravnio sa zemljom?
Pobedio je. Prvi je. Naucio je sve sto se moglo znati. Postaje svestan svog uspeha tek kada vidi komadice svojih knjiga kako lete niz ulicu?
Pali novu cigaretu iz navike ali iznova svaki put uziva u zvuku gasenja zara o vreli beton?
Pazljivo odvaja delice plastelina pokusavajuci da napravi savsenu haljinicu, medjutim ona postaje najbolja u momentu kada u svojoj majusnoj saci ugleda sarenu, bezoblicnu masu plastelina?
Destrukcija
Gde je osmeh, ponos, uzitak i spokoj kada vezanih ruku moras da gledas godine svog zivota koje se urusavaju bespovratno a ti ne mozes da ucinis bas nista. Gledas kako ono u sta si ulozio sve svoje emocije, vreme, trud i ljubav jednostavno umire. Vrele suze prave nove bore na tvom licu ali znas da je tako najbolje, znas da je vreme da odustanes. Razjeda te iznutra no ti moras podici glavu i otici, moras odrasti.
Sta onda?
Onda prijatelju, stisni zube. Disi duboko. Budi miran, budi svestan da je tesko i da boli. Pusti svoje emocije da odrade ono sto moraju. Da te sravne sa zemljom, pocepaju na komade, spale do temelja, naprave od tebe bezoblicnu masu!
Zasto?
Prestace! Hoce! Ustaces ujutru skrhan, crvenih ociju sa kamenom u zeludcu. Umices se i voda ce odneti deo bola sa sobom. Ono sto je ostalo ce se zauvek utkati u tebe i bas to ce biti onaj vetar u ledja koji ce te gurnuti napred. Odrasces!
Pobedio je. Prvi je. Naucio je sve sto se moglo znati. Postaje svestan svog uspeha tek kada vidi komadice svojih knjiga kako lete niz ulicu?
Pali novu cigaretu iz navike ali iznova svaki put uziva u zvuku gasenja zara o vreli beton?
Pazljivo odvaja delice plastelina pokusavajuci da napravi savsenu haljinicu, medjutim ona postaje najbolja u momentu kada u svojoj majusnoj saci ugleda sarenu, bezoblicnu masu plastelina?
Destrukcija
Gde je osmeh, ponos, uzitak i spokoj kada vezanih ruku moras da gledas godine svog zivota koje se urusavaju bespovratno a ti ne mozes da ucinis bas nista. Gledas kako ono u sta si ulozio sve svoje emocije, vreme, trud i ljubav jednostavno umire. Vrele suze prave nove bore na tvom licu ali znas da je tako najbolje, znas da je vreme da odustanes. Razjeda te iznutra no ti moras podici glavu i otici, moras odrasti.
Sta onda?
Onda prijatelju, stisni zube. Disi duboko. Budi miran, budi svestan da je tesko i da boli. Pusti svoje emocije da odrade ono sto moraju. Da te sravne sa zemljom, pocepaju na komade, spale do temelja, naprave od tebe bezoblicnu masu!
Zasto?
Prestace! Hoce! Ustaces ujutru skrhan, crvenih ociju sa kamenom u zeludcu. Umices se i voda ce odneti deo bola sa sobom. Ono sto je ostalo ce se zauvek utkati u tebe i bas to ce biti onaj vetar u ledja koji ce te gurnuti napred. Odrasces!
Нема коментара:
Постави коментар