Sedim za malim decijim zutim stolom, upletenih nogu i sramezljivo pijem svoju jutarnju kafu. Preko puta sedi meni jedan vrlo poznat i mio lik ali sa osmehom koji do tada nisam videla. Osmeh koji govori toliko stvari da je i sam zbunjen svojom pojavom.
Oboje gledamo u decaka koji u svojim malim ali snaznim rukama, kao u odraslog coveka, drzi parce polu zgnjecenog kolaca sa visnjama. Drzi ga cvrsto ali onda ispravlja dva prsta i nespretno ih lize.
Njam njam...
Halapljivo i neuredno zvace svoje parce kolaca. Plazi jezik sa nesazvakanim zalogajem a zatim ga tesko guta. Hvata obema rukama, svima nam poznatu, metalnu solju sa preslatkim cajem od nane i pije. Sa strane mu caj curi po sintetickoj crvenoj majci.
Bolest: Daunov sindrom
Kratka smedja kosa, ovalno lice, tuzne razmaknute oci preterano naduvenih i spustenih kapaka, sirok i spljosten nos, tanke i uvucene usne i izbrazdan jezik. "Mongoloidni" idiot, Boki
Crvene "Doroti" antilop baletanke sa kratkim pertlicama koje su vezane u masnicu. Nisam ja jedina kojoj su se dopale, jer se jedno malo stvorenje motalo oko mojih nogu, vuklo masnice i pokusavalo da mi skine cipelu. Iako vise nisam dete, ponela sam se kao jedno i nisam mu je dala. Postavila sam ga da sedne kraj mene i dala mu papire i sivi flomaster.
Mirno je stavio jedan papir pred sebe i precizno uhvatio olovku. Nacrtao veliki kvadrat i u njemu jednog leptira. Zanimljivog, stilizovanog leptira kakvog biste sreli u modernim slikovnicama. Zatim je iznenada podigao ruke, zgrazavajuce zgrcio prste, rekao nesto samo njemu razumljivo i vratio se svom crtezu zadovoljno se smejuci. Napisao je svojom decijom verzijom krasnopisa "Leptir" ispod crteza.
Zatim je privukao novi papir sebi a crtez leptira prevrnuo i odlozio sa strane. Uzela sam crtez da pogledam jos jednom kada je naglo ostavio flomaster besno a opet pomalo i uplaseno me pogledao i oteo mi papir iz ruke. Kao da mi je rekao "To je moje i ulazis u moj privatni svet, VRATI MI!"
Bolest: Autizam
Klasicni primer decaka koji sedi na kraju klupe ili u cosku sobe, crta, razgovara sa svojim zamisljenim prijateljem i smeje se njihovim internim salama. Potpuno normalne anatomije lica i tela. "Moralna nakaza", Vuk.
Nesto kasnije, u nekom potpunom drugom filmu tri barbike su stajale ispred velikog ovalnog ogledala sa razmaknutim sijalicama sa strane.
Stajale su jedna pored druge i naizmenicno gledale u svoj odraz u ogledalu a zatim jedna u drugu. Pazljivo odabrane garderobe, precizno nanesene sminke i uredno zacesljanih frizura.
Kad bi samo imala malo vece grudi. Mislila je barbika broj 1 dok je gledala u bujno poprsje barbike broj 2.
Kad bih samo imala malo duze noge. Gundjala je barbika broj 3 odmeravajuci noge barbike broj 1.
Kad bih samo imala malo manje dupe. Cvilela je barbika broj 2 brabiki broj 3.
Negde duboko ispod barbi dvorca u mracnom podrumu ridale su majke sklonjene od pogleda svoje dece.
Kad bi samo progovorio sutra.
Kada bi samo jedan dan mogao da prodje bez njegovih napada.
Kada bi samo na tren prepoznao svoju sestru.
"I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk,
S uzdahom tuge
Duge,
Ubogi moli puk.
Kleče kosturi
Suri
Pred likom boga svog-
Ištu. Al tamo,
Samo
Ćuti raspeti Bog." A. Santic
Oboje gledamo u decaka koji u svojim malim ali snaznim rukama, kao u odraslog coveka, drzi parce polu zgnjecenog kolaca sa visnjama. Drzi ga cvrsto ali onda ispravlja dva prsta i nespretno ih lize.
Njam njam...
Halapljivo i neuredno zvace svoje parce kolaca. Plazi jezik sa nesazvakanim zalogajem a zatim ga tesko guta. Hvata obema rukama, svima nam poznatu, metalnu solju sa preslatkim cajem od nane i pije. Sa strane mu caj curi po sintetickoj crvenoj majci.
Bolest: Daunov sindrom
Kratka smedja kosa, ovalno lice, tuzne razmaknute oci preterano naduvenih i spustenih kapaka, sirok i spljosten nos, tanke i uvucene usne i izbrazdan jezik. "Mongoloidni" idiot, Boki
Crvene "Doroti" antilop baletanke sa kratkim pertlicama koje su vezane u masnicu. Nisam ja jedina kojoj su se dopale, jer se jedno malo stvorenje motalo oko mojih nogu, vuklo masnice i pokusavalo da mi skine cipelu. Iako vise nisam dete, ponela sam se kao jedno i nisam mu je dala. Postavila sam ga da sedne kraj mene i dala mu papire i sivi flomaster.
Mirno je stavio jedan papir pred sebe i precizno uhvatio olovku. Nacrtao veliki kvadrat i u njemu jednog leptira. Zanimljivog, stilizovanog leptira kakvog biste sreli u modernim slikovnicama. Zatim je iznenada podigao ruke, zgrazavajuce zgrcio prste, rekao nesto samo njemu razumljivo i vratio se svom crtezu zadovoljno se smejuci. Napisao je svojom decijom verzijom krasnopisa "Leptir" ispod crteza.
Zatim je privukao novi papir sebi a crtez leptira prevrnuo i odlozio sa strane. Uzela sam crtez da pogledam jos jednom kada je naglo ostavio flomaster besno a opet pomalo i uplaseno me pogledao i oteo mi papir iz ruke. Kao da mi je rekao "To je moje i ulazis u moj privatni svet, VRATI MI!"
Bolest: Autizam
Klasicni primer decaka koji sedi na kraju klupe ili u cosku sobe, crta, razgovara sa svojim zamisljenim prijateljem i smeje se njihovim internim salama. Potpuno normalne anatomije lica i tela. "Moralna nakaza", Vuk.
Nesto kasnije, u nekom potpunom drugom filmu tri barbike su stajale ispred velikog ovalnog ogledala sa razmaknutim sijalicama sa strane.
Stajale su jedna pored druge i naizmenicno gledale u svoj odraz u ogledalu a zatim jedna u drugu. Pazljivo odabrane garderobe, precizno nanesene sminke i uredno zacesljanih frizura.
Kad bi samo imala malo vece grudi. Mislila je barbika broj 1 dok je gledala u bujno poprsje barbike broj 2.
Kad bih samo imala malo duze noge. Gundjala je barbika broj 3 odmeravajuci noge barbike broj 1.
Kad bih samo imala malo manje dupe. Cvilela je barbika broj 2 brabiki broj 3.
Negde duboko ispod barbi dvorca u mracnom podrumu ridale su majke sklonjene od pogleda svoje dece.
Kad bi samo progovorio sutra.
Kada bi samo jedan dan mogao da prodje bez njegovih napada.
Kada bi samo na tren prepoznao svoju sestru.
"I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk,
S uzdahom tuge
Duge,
Ubogi moli puk.
Kleče kosturi
Suri
Pred likom boga svog-
Ištu. Al tamo,
Samo
Ćuti raspeti Bog." A. Santic
Нема коментара:
Постави коментар