Fuck.

neki. neki. 2010.

Cas matematike. Sedim u poslednjoj klupi sa najboljim drugom. Nikad nisam prisutna na casu matematike.
Neko kuca.
"Obavestenje"- Urla I.D. koji naravno nije dezuran vec je oteo nekom klincu iz prve godine knjigu obavestenja da ne bi isao na cas.
Nikad ne slusam knjigu obavestenja. 99% slucajeva hvale nekog strebera iz madjarskog odeljenja za neko takmicenje iz madjarskog ili citaju spisak od 20 ljudi sve sa profesorima koji su pohvaljeni na sekciji prve pomoci. Nismo bas neka skola.
I dok dezurni cita, profesorka nervozno lupka nogom o patos, 4 momka pored nas dovrsavaju partiju "sedmica" meni je pogled pao na pazuh drugarice ispred mene. Koja se izgleda nije brijala od proslog Uskrsa ili tako nesto.
Gurnula sam druga laktom i pogledala opet prema tropima.
Primakao se i poceo da mi peva na uvo "Suma blista, suma peva"
Gotovo. Pukli smo. Smejemo se kao da imamo 12 godina i da se nekom digao dok odgovara.

Kroz smeh kao da sam nacula... Pomozimo. Rak. Nasa drugarica. Cetvrti, neki...

Posle matematike je bio veliki odmor. Samo smo izleteli napolje. Nikad nisam dala pare. Jednostavno, sam zaboravila.

"Kafa?"- message sent at 15.48h
"Ne mogu.
Umrla je drugarica iz razreda.
Ona sto je imala rak.
Na sahrani sam."- message received at 16.03h, 11.09.2011.