Family...

Sedi do prozora, na hladnom drvenom simsu. Grubo drvo joj dere jagodice ali ona i dalje kao omamljena povlaci prstima po njemu. Cuju se deciji koraci, njihov omamljujuci smeh. Jezi se od buke serpi i lonaca iz kuhinje.Oseca blagi miris znoja, par trenutaka kasnije lize usne, mirisu princes krofne. Lupka nozicama po radijatoru, odbrojava svojih 10 minuta kazne. Taman kad je malo pogurala sekundaru, zacula se uvodna spica za vecernji dnevnik na RTS-u. Zamor prestaje, sa svih strana kao mravi ukucani se skupljaju ispred televizora. Baka cisti kecelju i seda na fotelju. Mama ostavlja stikle u hodniku i ide ka trosedu gurkajuci njih dvoje koji se i dalje nestasno kikocu i zacikuju. Ona skace sa simsa,  mokre lokne joj se lepe za obraze, i baca se Dedi u krilo. Gnjezdi se na njegovom ramenu, trljajuci obraz o grubi vuneni dzemper, podize nosic ka kuhinji i udise gusti miris princes krofni.

Ususkana u debeli perjani jorgan koji mirise isto kao pre vise od 10 godina, na Baku, nemo kroz prozor gleda na dvoriste. Lize posekotinu na jagodici. Drugom rukom okrece umrljanu stranu starog romana. Onaj koji je njoj procitao prve reci, borio se sa istim tim Dostojevskim vise od 10 godina pre njenog rodjenja. Gledala je u datum napisan na pocetnoj strani. Njeni su brojevi sad vec ozbiljno podsecali na njegove. Polako je izvukla ukosnice iz pundje istim redom kojim je to radila Mama kada bi se vracala sa puta. Poceo je dnevnik, ali se nista sem krcanja televizora nije culo. Dublje je uronila u posteljinu i uzela krupan gutljaj crnog vina.