ON: Skoro je ponoć. U centar sam
stigao ranije nego što sam planirao, jer je autobus došao čim sam zakoračio na
stanicu. Računam da će moja drugarica kasniti, pa odlučujem da prošetam i da se
pojavim sa pet minuta zakašnjenja. Izlazim iz Dunavskog parka i vidim devojku
na štiklama u uzanim farmericama ispred sebe. Odmeravm je od glave do pete.
Sviđa mi se kako šeta. U jednom momentu shvatim da bi to mogla biti moja
drugarica. Ona zastaje na trafici i stvarno - jeste ona. Za sve ove godine
koliko se znamo, nisam primetio da joj tako dobro stoje farmerice. Prelazimo
preko puta i ulazimo u kabare, ako se tako može nazvati. Iznenađen pojavom
čuvara kojeg sam ugledao čim sam otvorio vrata, nespretno ga pozdravljam.
Otpozdravlja mi i nastavljamo dalje. Silazimo niz stepenice i već tu shvatam da
je ceo klub sličan onim opisima sa kojima sam se sretao u knjigama i filmovima.
Silazeći na zidovima vidim slike Čarli Čaplina. Ni sada mi nije jasno zašto se
on nalazi na ulazu u strip klub. Možda zbog toga što gazda voli njegove
filmove, ili gazdarica voli niske momke, a možda ima veze i sa tim što je dobio
poslednje dete u 81. godini. Kada smo sišli i zakoračili u glavnu prostoriju,
pozdravlja nas konobar. Odlazimo do mesta, a on nas u stopu prati. Pokušavamo
da pogledamo cene u karti pića, ali u mraku ih ne razaznajemo. Vina u čaši kaže
konobar nema. Zato odlučujemo da poručimo pivo. Zavaljujemo se u sedišta i kao
pravi pisci željni za građom, zbog čega smo zapravo i došli tamo, primećujemo
sitne detalje. Najpre, sve je crveno, a onda I da se iznad naših glava nalaze
tri vitraža. Jedan u obliku trougla, drugi kvadrata, a treći opet trougao.
Pokušavam da ih rastumačim. Onda vidim da u klubu još uvek stoji zimska
dekoracija iako je maj već odavno počeo. Sa naše leve strane nalazi se neki
debeli, pretpostavljam novopečeni biznismen ili sin novopečenog biznismena pred
kojim stoji flaša šampanjca, a pored koga sedi žena koja ima blizu pedeset
godina. Dobro se drži ta žena iako je očigledno da je rodila nekoliko dece. On
je pipa za sisu, a ona se veštački smeje. Taj njen osmeh više liči na mešavinu
plača i gađenja. Naš biznismen pokušava da je poljubi i ona mu uvzraća, ne
otvarajući usta. Prekoputa nas sede sve devojke, a iznad njih još jedan
besmislen vitraž. Ja u njemu vidim golo žensko dupe, ali ko zna šta zapravo
predstavlja. Počinje prvi nastup. Prelepo izvajano telo, gusta crna kosa,
neverovatno visoke štikle, nesagledivo duge noge i možda najbolje dupe koje sam
video. Pogled joj je mutan. Iz njega se ne mogu pročitati emocije. Kao da
stavlja gvozdenu masku svaki put kada izlazi na scenu. Tada shvatam, sve one,
iz večeri u veče, nose iste maske. Dok ona zavodljivo igra, ja osećam da su
farmerice večeras definitivno bile pogrešna odluka. Gledam u drugaricu pored
sebe i zahvaljujem joj što je tu večeras. Sam verovatno nikada ne bi ušao ovde.
Malo me sramota zbog mog podignutog kurca, ali računam, razumeće ona. Ipak sam
ja muško i moram da odreagujem. Dok ja sedim zapanjen njenim fizičkim osobinama
i primećujem tetovažu zmaja na levom boku, drugarica je zapanjena pokretima
striptizete i skreće mi pažnju na šljokice na tangama. Ponavljam u sebi
,,fokusiraj se'', ali to baš nešto i ne pomaže. Nastupi se smenjuju jedan za
drugim, devojka za devojkom, pesma za pesmom. Svaka devojka ima isti izraz
lica, ali svaka je posebna na svoj način. Ubrzo ostajem slep od tolike ponude
dobrih sisa. Pored nas prolazi travestit i zahvaljujući njemu ili njoj, polako
dolazim sebi i opet počinjem da primećujem detalje i lutam pogledom po
prostoriji. Vidim da su sve devojke ustale i sele za ostale stolove kako bi
izvukle još po koji evro od tatinih sinova koji su tek stigli. Za stolom sa
naše leve strane - stanje nepromenjeno. Naš dragi novopečeni, debeli biznismen
i dalje pokušava da odvede striptizetu u mrak, a ona i dalje ima isti onaj
izraz prepun gađenja. Pogled mi se ubrzo ponovo vraća na scenu i gledam devojku
koja pleše uz zvuke Zaz-a. Počinjem da se smejem. Nakon njenog nastupa na scenu
stupa debeli gutač vatre, a posle njega i klovn-mađioničar sa banalnim trikom.
Čim je izašao na scenu, znao sam da od njega ne treba da očekujem mnogo.
Muškarac srednjih godina, vidno pijan u improvizovanom klovnovskom odelu nije
mi izazvao čak ni napad koulrofobije, ali taj klovn se potpuno uklapao u
ambijent jeftinog kabarea koji se trudi da bude na svetskom nivou, a opet
ostaje jasno da ukoliko želite da gledate dobre sise kako igraju uz muziku big
benda i mađioničara koji čini da slonovi nestanu, morate da platite više od
sedam evra koliko smo mi platili dva piva.
Ubrzo nakon nastpa mađioničara
odlučio sam da mi je dosta, a video sam da je dosta i devojci pored mene.
Ustajemo, plaćamo račun i bacamo poslednji pogled na sto novopečenog biznismena
i dame u beloj haljini. Žao mi što odlazim ne znajući ishod, ali kada bi
pogađao, verovatno bi bio u pravu. Izlazimo na ulicu. Kiša je padala i za sobom
ostavila svež miris pločnika. Udisao sam ga punim plućima, prepun utisaka, nisu
mi više smetali ni loši klovnovi-mađioničari, ni prašina, ni mrak. Mesec je
sjao nasred neba, a vazduh je bio lak i prozračan. U dnu ponora noći nazirao se
svetlosni trag zavetnih vatri. Zasadi crvenkastog cveća kraj trotoara, tužne
lokve prošle kiše i fosforno nebo blještali pod mesečinom. Zvezde su mi
izgledale kao vatrometi, a na ulici i dalje nije bilo nikoga osim nas. Uprkos
tome, osećao sam se odlično.
ONA: Grad spava. -Dok mi je drugar odmeravao dupe, ni ne znajuci da sam to ja, cinilo mi se da je tek prosla ponoc.
Mafija se budi. - otvara mi glomazna vrata lokalnog striptiz bara i pusta me unutra.
Dobro vece Gospodine. -pozdravio ga je muski, od dima hrapav, glas. Njega. Vec ovde sam prestala da postojim.
Dok je Jassica Rabbit pevusila jeftinim fotografijama Charlie Chaplina "Why don't you do right", moje stikle su meko pod tepih boje krvi gurale ono malo morala sto mi se u senku skrilo.
Usne, trougao, apstrakcija. Tri losa vitraza, jedan kraj drugog. To je nas sto za veceras.
Preko puta, za jednim stolom sedeo je bivsi kamiondzija koji je preprodajom stoke zaradio velike pare i sada vozi mecku. U jednoj saci je vrlo ruzno drzao casu spricera, drugom se uhvatio za dojku dame u beloj haljini od likre koja mu je sedela u krilu. Imala je bar 45 godina, par komada dece kod kuce i odvratan izraz gadjenja na licu.
Sve je crveno. Od podijuma, preko zidova do lasera koji su ispisivali nesto po isto tako crvenim tangama sto mi lete pred ocima. Prelepo telo, duga crna kosa, vrtoglavo visoke potpetice, mutan i dalek pogled. Ne znam sta je i kako radila sa svojim nogama ali je bilo zadivljujuce. Kada smo skliznuli do Gotyea ona je lagano svukla svoj donji ves. Nisam odreagovala, kao da njenu obnazenost nisam dozivela kao nesto neprirodno, mada sam u tom momentu osetila miris dignutih kur*eva.
Pomislih, u pristojnim klubovima nista manje vulgarno i prosto plesu devojke za jedan martini pod parolom da traze finog momka.
Ovde je bar sve sirovo iskreno. Dosao si da vidis par dobrih sisa, to ces i dobiti. No muss, no fuss. Ona prodaje svoju vestinu, njihove gladne oci je kupuju u evrima i polvaju je kiselim sampanjcem.
Palila sam jednu za drugom i grickala opsesivno zanoktice s vremena na vreme. Gusio me dim, podvezice kao da su mi stezale omcu oko vrata, pogledi su me pekli ostavljajuci za sobom neki cudan osecaj svraba.
Nisam sigurna da li se divim njihovoj sposobnosti da iz noci u noc zakucavaju osmeh na lice ili me ista tera na povracanje. U momentu kada je dizelas do nas zalepio pogled za trandzu velicine trokrilnog ormana cela stvar mi je postala tuzna.
"Sve je samo stanje uma" -parola pod kojom ja funkcionisem vec neko vreme se na ovom mestu pokazala kao nepobitno ispravna.
Uzivala sam u svojoj zarobljenosti, gubila se u obrisima golih tela, oblizivala usne gorke od piva.
Kada je napunjenom umetniku do mene bilo dosta, opet me je pogledao kao prijatelja te smo za nesto ispod deset eura kupili svoju kartu za laku noc.
Pala je kisa, ostar i svez vetar mi se zavlacio u rukave. Imala sam osecaj da me njegov dodir vezuje, oblio me hladan znoj, najezila sam se i nasmesila. Muk i tama su mi za cas vratili, na tren, izgubljeni osecaj slobode.
Legla sam vrlo mirna i spokojna. Tonula sam u svoj licni blud disuci polako i sigurno.
Grad se budi, bez jedne naivne Lolite.
Нема коментара:
Постави коментар