Topli sumrak. Kasno je, svaki naredni sat brze sustize onaj prethodni. Uzad noci se jos uvek nisu spustila na poluprazne ulice lenjog grada. Poslednji tragovi dana su ih terali, dajuci njenom razumu jos samo malo vremena.
Mirno je koracala po kaldrmi starijoj od njenih dedova dok je prolazila kraj tamno zelenih metalnih tezgi koje su odisale mirisom zive ribe i kiselog kupusa. Sa druge strane je iza sebe ostavila nekoliko napustenih kuca, onih divnih starih kuca sa visokim plafonima i teskim oknima.
Zastala je na trenutak, nekoliko puta se osvrnula oko sebe i kad se uverila u svoju samocu prisla starim, vrlo neuglednim vratima i zakucala. Neko vreme nije bilo odgovora. Naposletku se ispod praga ukazala zuta svetlost i sedi pokrbljeni starac je odskrinuo vrata.
"Dobro vece"- tiho ali razgovetno je uputila pozdrav.
"Bilo je i boljih malena"- sa tuznim osmehom je otpozdravio starac, vracajuci se u mrak i ostavljajuci joj otvorena vrata.
Pratila ga je u stopu jer je u hodniku bio mrkli mrak. Usetali su u glavnu sobu. Pruzio joj je svecnjak i rekao:
"Sinoc su nam iskljucili struju, svece se nalaze u fioci od stola, kljucevi su u bibliji, dovidjenja"
Klimnula je glavom u znak razumevalja i pozdrava i prisla stolu na sredini sobe. Jedan od onih stolova na kojima su pisane najvece ljubavne ispovesti, planirane najgore zavere, pocinjene najsladje preljube. Prostrane gornje ploce, puno tamno drvo, duboke fioke sa nakrivljenim lezistima sa obe strane. Iz trece fioke levo je izvadila jos tri svece i upalila ih. Sa ivice stola je pokupila bibliju, otvorila je i kljuceve, iz mraka koji su nekada krasile stranice, stavila u cep svog mantila.
Kada je kasalj starca potpuno utihnuo svukla je tesku kapuljacu i crni mantil prebacila preko fotelje.
Beskrajni redovi polica. Starih tamno braon polica potpuno ugusenih gomilom knjiga. Stari pakret prekriven izlizanim crvenim tepihom sa koga se paucina penjala uz ivice polica.Mrak izmedju tih redova bolovao je od tisine. Tisine, koja vise samu sebe ne moze da podnese jer oseca kako bi svaki komad tog prostora ubio da bar na trenutak moze da isprica svoju pricu.Cetiri police i tri svece dalje tacno negde izmedju Cehova i Solohova iza Dostojevskog i tik uz Tolstoja sedela je ona pored svoje gomile ucutkanih glasova. Njena krv crvena haljina, iskrojena u pun krug, grlila je tepih dok je ona vezivala kosu u visoki rep.
Citava slika izgledala je vrlo jezivo i necisto. Svetlost sveca je po crvenoj svili slikala najrazlicitije prizore vrlo diskutablilnog znacenja. Ona sama je sedela okruzena gomilom otvorenih knjiga u dubokom mraku koji su stvarale police. Vosak sa jedne od sveca ucutkao je "Tri sestre" vesto im slepivsi usne. Iznad svega ovoga, iznad njenog visokog repa i iznad polica ulicna svetlost usunjala se kroz visoke prozore, sekla zagusljivi, prasnjavi vazduh i nestajala opet negde u mraku.
Otvorila je jednu od knjiga, spustila svoj sicusni nos negde duboko medju stranice i udahnula miris proslosti. Sa samo jednim udahom njeni su vrhovi prstiju bili zapaljeni nestrpljenjem svih onih prethodnih koju si plesali po tim stranicama. Njen um je podrhtavao od stampeda zakljucaka koje su donosili mnogi pre nje. Jezila se od svake emocije koja je morila sve bludne duse koje se hranise sa tih stranica.
Tako daleko u proslosti, okovana nostalgicnim mislima, sedela je na uspomenama, i svaku sekundu posvecivala iskljucivo sebi. Tu je mogla da zaboravi na sve ono sto je izvan tih zidova ceka i da oseti vonj Moskve od pre nekoliko vekova. Mogla je da oseti kako tlo pod njom podrhtava od snaznih vibracija sina. Mogla je da cuje sustanje podsuknji, mogla je da cuje sapat upravo posecene psenice, viku bracnog para u gostinjskoj sobi. Mogla je da dopusti sebi da se kao duh na kratko usunja u svakog lika i da oseti sve ono sto reci nisu mogle da docaraju.
Vrlo brzo je masta pocela da ispituje granice njenog razuma.
Ulicna svetlost koja se tesko probijala kroz prljave zavese padala je na dugmice na haljini. Vesto je otkopcavala jedno po jedno. Plamen se penjao uz njene prsljenove sve dok ga senke koje je pravio nisu oterale. Pred prizorom, plamen je vrisnuo i pretvorio se u gusti crni dim koji je obujmio njena ramena. Lagano se uvukao izmedju napete koze i svilenih bretela koje skliznuse sve do lakata. Vreli vosak poceo joj se slivati niz vrat. Prelazio je polako preko njenih grudi sve do vrhova bradavica sa kojih je ritmicno kapao po golim kolenima. Rasprsio se na hiljade majusnih kapljica koje se pretvorise u sicusne prele i otkotrljase niz meke butine.
Tesko je disala, pokusala je da umiri misice koji su se neprekidno grcili. Bezuspesno je vezivala svoje fantazije za nepomicni stub realnosti.
Miris sveca je bio isuvise intenzivan, stara hartija isuvise primamljiva, svila isuvise meka.
Prepustila se.
Mirno je koracala po kaldrmi starijoj od njenih dedova dok je prolazila kraj tamno zelenih metalnih tezgi koje su odisale mirisom zive ribe i kiselog kupusa. Sa druge strane je iza sebe ostavila nekoliko napustenih kuca, onih divnih starih kuca sa visokim plafonima i teskim oknima.
Zastala je na trenutak, nekoliko puta se osvrnula oko sebe i kad se uverila u svoju samocu prisla starim, vrlo neuglednim vratima i zakucala. Neko vreme nije bilo odgovora. Naposletku se ispod praga ukazala zuta svetlost i sedi pokrbljeni starac je odskrinuo vrata.
"Dobro vece"- tiho ali razgovetno je uputila pozdrav.
"Bilo je i boljih malena"- sa tuznim osmehom je otpozdravio starac, vracajuci se u mrak i ostavljajuci joj otvorena vrata.
Pratila ga je u stopu jer je u hodniku bio mrkli mrak. Usetali su u glavnu sobu. Pruzio joj je svecnjak i rekao:
"Sinoc su nam iskljucili struju, svece se nalaze u fioci od stola, kljucevi su u bibliji, dovidjenja"
Klimnula je glavom u znak razumevalja i pozdrava i prisla stolu na sredini sobe. Jedan od onih stolova na kojima su pisane najvece ljubavne ispovesti, planirane najgore zavere, pocinjene najsladje preljube. Prostrane gornje ploce, puno tamno drvo, duboke fioke sa nakrivljenim lezistima sa obe strane. Iz trece fioke levo je izvadila jos tri svece i upalila ih. Sa ivice stola je pokupila bibliju, otvorila je i kljuceve, iz mraka koji su nekada krasile stranice, stavila u cep svog mantila.
Kada je kasalj starca potpuno utihnuo svukla je tesku kapuljacu i crni mantil prebacila preko fotelje.
Beskrajni redovi polica. Starih tamno braon polica potpuno ugusenih gomilom knjiga. Stari pakret prekriven izlizanim crvenim tepihom sa koga se paucina penjala uz ivice polica.Mrak izmedju tih redova bolovao je od tisine. Tisine, koja vise samu sebe ne moze da podnese jer oseca kako bi svaki komad tog prostora ubio da bar na trenutak moze da isprica svoju pricu.Cetiri police i tri svece dalje tacno negde izmedju Cehova i Solohova iza Dostojevskog i tik uz Tolstoja sedela je ona pored svoje gomile ucutkanih glasova. Njena krv crvena haljina, iskrojena u pun krug, grlila je tepih dok je ona vezivala kosu u visoki rep.
Citava slika izgledala je vrlo jezivo i necisto. Svetlost sveca je po crvenoj svili slikala najrazlicitije prizore vrlo diskutablilnog znacenja. Ona sama je sedela okruzena gomilom otvorenih knjiga u dubokom mraku koji su stvarale police. Vosak sa jedne od sveca ucutkao je "Tri sestre" vesto im slepivsi usne. Iznad svega ovoga, iznad njenog visokog repa i iznad polica ulicna svetlost usunjala se kroz visoke prozore, sekla zagusljivi, prasnjavi vazduh i nestajala opet negde u mraku.
Otvorila je jednu od knjiga, spustila svoj sicusni nos negde duboko medju stranice i udahnula miris proslosti. Sa samo jednim udahom njeni su vrhovi prstiju bili zapaljeni nestrpljenjem svih onih prethodnih koju si plesali po tim stranicama. Njen um je podrhtavao od stampeda zakljucaka koje su donosili mnogi pre nje. Jezila se od svake emocije koja je morila sve bludne duse koje se hranise sa tih stranica.
Tako daleko u proslosti, okovana nostalgicnim mislima, sedela je na uspomenama, i svaku sekundu posvecivala iskljucivo sebi. Tu je mogla da zaboravi na sve ono sto je izvan tih zidova ceka i da oseti vonj Moskve od pre nekoliko vekova. Mogla je da oseti kako tlo pod njom podrhtava od snaznih vibracija sina. Mogla je da cuje sustanje podsuknji, mogla je da cuje sapat upravo posecene psenice, viku bracnog para u gostinjskoj sobi. Mogla je da dopusti sebi da se kao duh na kratko usunja u svakog lika i da oseti sve ono sto reci nisu mogle da docaraju.
Vrlo brzo je masta pocela da ispituje granice njenog razuma.
Ulicna svetlost koja se tesko probijala kroz prljave zavese padala je na dugmice na haljini. Vesto je otkopcavala jedno po jedno. Plamen se penjao uz njene prsljenove sve dok ga senke koje je pravio nisu oterale. Pred prizorom, plamen je vrisnuo i pretvorio se u gusti crni dim koji je obujmio njena ramena. Lagano se uvukao izmedju napete koze i svilenih bretela koje skliznuse sve do lakata. Vreli vosak poceo joj se slivati niz vrat. Prelazio je polako preko njenih grudi sve do vrhova bradavica sa kojih je ritmicno kapao po golim kolenima. Rasprsio se na hiljade majusnih kapljica koje se pretvorise u sicusne prele i otkotrljase niz meke butine.
Tesko je disala, pokusala je da umiri misice koji su se neprekidno grcili. Bezuspesno je vezivala svoje fantazije za nepomicni stub realnosti.
Miris sveca je bio isuvise intenzivan, stara hartija isuvise primamljiva, svila isuvise meka.
Prepustila se.
Vosak svece zatvara usta Trima sestrama... divno!!!
ОдговориИзбриши