Malobrojnima poznati Remon Keno I profesorka knjizevnosti. Jad slušati je… U nadi da ću pobeći od tog užasa našla sam se na romboidnom platou…čekajući GSP-ovo truckalo, koje od nedavno redovno plaćamo pod malograđanskom parolom “Zna se red!”. Ulazim u bus I odmah me zapljuskuje miris buđvih krpa…oduvek sam se pitala sta treba da se desi čoveku da bi mirisao na budjave trulekse… Više nego obično elegantno popunjene zadnjice u prolazu kače moju torbu te krećem ka zadnjem delu autobusa. “Cool”, pomislih ugledajući jedno prazno mesto… Naspram mog bivseg. Prilazim, javljam se sa osmehom I dobijam nazad krajnje kurtoazan odgovor. Zatim pokazuje na gospođu koja je sedela pokraj njega te se ispostavilo da mu je to majka. Krajnje zanimljiva situacija, žena se pravi da nisam tu kako mu ne bi bilo neprijatno čime situaciju čini skoro neizdrživom za ne nasmejati se….
Нема коментара:
Постави коментар